Padeži su različiti oblici jedne promenljive reči. U srpskom jeziku ima sedam padeža u jednini i množini. Promena reči kroz padeže zove se deklinacija.
Padeži u srpskom jeziku su:
nominativ
genitiv
dativ
akuzativ
vokativ
instrumenat
lokativ
Nominativ je nezavisan padež koji u rečenici može da stoji samostalno.
Dobija se na pitanja: Ko? Šta?
Nominativ se upotrebljava bez predloga. U rečenici u nominativu su: subjekat, atribut, apozicija, imenični deo predikata i priloška odredba za način sa veznicima kao i nego.
Primer: Maja trenira odbojku.
Genitiv je zavisan padež koji označava pripadnost, deo nečega i poreklo.
Dobija se na pitanja: Koga? Čega? Od koga? Od čega?
Genitiv se upotrebljava sa predlozima i bez predloga. U rečenici u genitivu su: atribut, objekat, imenični deo predikata, priloške odredbe (mesto, vreme, način, uzrok, cilj) i logički subjekat.
Osnovna značenja genitiva su:
☼ posesivni ili prisvojni genitiv (označava čije je nešto, kome pripada).
☼ partitativni ili deoni genitiv (deo ili količina nečega sa prilozima: malo, mnogo, dosta,
nešto...)
☼ ablativni genitiv (označava poreklo nečega, odakle je nešto poteklo)
Predlozi za genitiv: od, do, iz, s(a), ispred, iza, izvan, unutar, iznad, ispod, više, poviše, niže, pre, uoči, posle, nakon, za, tokom, krajem, usred, oko, okolo, blizu, kod, kraj, pokraj, pored, nadomak, nadohvat, i, u, mimo, duž, uzduž, širom, preko, bez, osim, umesto, pomoću, posredstvom, između, protiv, nasuprot, usprkos, unatoč, zbog, usled, radi, povodom...
Primer: Saša pored košarke trenitra j stoni tenis.
Dativ je zavisan padež koji znači pravac, smer ili cilj kretanja i namenu.
Dobija se na pitanja: Kome? Čemu?
Dativ se upotrebljava sa predlozima (pravac) i bez predloga (namena, pripadnost) U rečenici dativ je objekat, atribut, priloška odredba za mesto i logički subjekat.
Predlozi za dativ: ka, k, prema, blizu, nasuprot, uprkos, protiv
Primer: Maja se raduje svakom poenu.
Akuzativ je zavisan padež kojim se označava objekt radnje, pravac kretanja i mesto.
Dobija se na pitanja: Koga? Šta?
Akuzativ se upotrebljava sa predlozima (pravac, mesto) i bez predloga (objekat, vreme). U rečenici akuzativ je objekat, priloška odredba (mesto, vreme, način, uzrok) i logički subjekat.
Predlozi za akuzativ: kroz, niz, uz, za, među, nad, pod, pred, u, na, o, po, mimo.
Primer: Marko voli da klizi niz parket.
Vokativ je nezavisan padež koji služi za dozivanje, obraćanje, skretanje pažnje (Oj! Hej!)
Pri pisanju se odvaja zarezima. Upotrebljava se bez predloga.
Primer: Minja, dođi ovamo!
Instrumental je zavisan padež koji kazuje društvo i oruđe ili sredstvo za rad.
Dobija se na pitanja: S kime? Čime?
Instrumental se upotrebljava sa predlozima (društvo) i bez predloga (oruđe, sredstvo).
Predlozi za instrumental: s, sa, pod, nad, pred, među, za
Primer: U školu uvek putujem autobusom.
Lokativ je zavisan padež koji označava mesto na kome se nešto nalazi i objekat o kome se govori.
Dobija se na pitanja: Gde? čime? O kome? O čemu? Na kome? Na čemu? Po kome? Po čemu? U kome? U čemu?
Lokativ se uvek upotrebljava sa predlozima.
Predlozi za lokativ: na, o, po, pri, u
Primer: Pera voli da sedi na klupi.
Нема коментара:
Постави коментар